Bombardovanje Leskovca 1944. bilo je deo "Operacije RATWEEK" koju je, po sopstvenim rečima, osmislio britanski oficir Fitzroy Maclean, kako bi presekao puteve Nemcima u njihovom povlačenju sa Balkana. Nju su sprovele američke i britanske vazduhoplovne i kopnene snage u saradnji sa jugoslovenskim partizanima, međutim, do skoro nije bilo jasno ko je tačno bombardovao Leskovac zbog nedostatka dokumentarnog materijala.
Beli krugovi u gornjem levom uglu su obeležene mete i distanca od mete ( 1000 i 2000 fita). Ako bi cela grupa bacila bombe u krugu od 2000 fita a makar polovina u krugu od 1000, to bi se smatralo odličnim rezultatom. Vidi se dim i piše "smoke". Broj misije 334, 12.17 sati. 158 X 1000 lb RDX bombi bačeno.
Ovaj tekst sadrži kopije dokumenata 376. grupe (The 376th Heavy Bombardment Group) koji potvrđuju njeno učešće u bombardovanju Leskovca 1944. Pribavljeni su preko bloga veterana 376. grupe, u prepisci sa njihovim istoričarem Edwardom Clendeninom. U pitanju su dokumenta sa kojih je skinuta tajnost i obeleženi su kao "Unclassified", ali postoje i dokumenta o bombardovanju 1944. koja su još uvek obeležena kao tajna i to objašnjava zašto su naše informacije o bombardovanju Leskovca nepotpune ili pogrešne. Pošto su kopije stare, potrebno je utvrditi da li je sa njih u međuvremenu skinuta tajnost. Ukoliko jeste, biće nam poslate kako bi Leskovčani saznali po čijoj naredbi je Leskovac bombardovan.
The 376th Heavy Bombardment Group osnovana je šest meseci nakon japanskog napada na američku vojnu bazu Pearl Harbour na Havajima 7. decembra 1941., čime je počeo rat na Pacifiku a Amerika zvanično ušla u Drugi svetski rat. Na početku je imala kadar od 231 čoveka i 23 aviona B-24 Liberatora. Prve misije su im bile napadi na japanska ostrva, zatim su prebačeni u Severnu Afriku, da bi konačno došli u Evropu. Grupa je letela ukupno 451 misiju i dobila brojna priznanja za učešće u kampanjama, uništivši 220 neprijateljskih letilica po ceni gubitka 1479 oficira i vojnika i 169 sopstvenih letilica. Vraćena je u Ameriku i raspuštena aprila 1945.
Na Balkanu, 376. grupa je delovala kao podrška Četničkom pokretu Draže Mihailovića a piloti Jugoslovenskog kraljevskog vazduhoplovstva su bili deo posade 376. grupe. Fotografije jugoslovenskih kraljevskih pilota, spisak onih koji su pali u zarobljeništvo, kao i spisak preživelih, nalaze se ovde https://www.armyaircorps-376bg.com/yugo_crews.html
I otac istoričara 376. grupe, Edwarda Clendenina, Edward F. Clendenin, bio je pilot i član 512. skvadrona i leteo sa jugoslovenskim pilotima. Niko od njih nije leteo u misiji na Leskovac. Edward F. Clendenin dobio je počasna krila od Jugoslovenskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva i diplomu Ministarstva vojske, vazduhoplovstva i mornarice Kraljevine Jugoslavije. Na spisku misija koje je leteo, vidi se 37 6/30/1944 32 44-40489 ---- Zagreb Yugoslavia a ovde se nalazi ceo članak o njemu https://www.armyaircorps-376bg.com/clendenin_edward_f.html
Istoričar Edward Clendenin je u našoj prepisci pomenuo i da je nekoliko američkih pilota spašeno na tlu Leskovca i okoline. Spašavali su ih meštani, "neke četnici, neke partizani", ali u Leskovcu to nije dokumentovano, dok postoji mogućnost da se pisani dokazi nalaze u arhivi 376. grupe. Umetnik Dragan Jović Lisica, jedan od Leskovčana koji su preživeli bombardovanje, tvrdi da je kao dete slušao priče o spašavanjima pilota, da su to "svi znali", i da je tih pilota bilo "više od dva". Na dan bombardovanja, tvrdi on, Leskovac je bio već ispražnjen od Nemaca.
Na blogu 376. grupe, bombardovanje Leskovca je označeno kao njihova 327. misija 1944 6 Sept i sadrži beleške tri pilota koji su učestvovali u misiji:
Beleška pilota Edwarda Benjamina: "Bez borbenih aviona. Bez PVO. Grad uništen."
Beleška Mauricea Johnsona kaže da je koncentracija trupa i tenkova u Leskovcu, Jugoslavija, 20.000 i da su Nemci i tenkovi pretrpeli teške gubitke i oštećenja.
Robert McLean takođe ima cifru od 20.000 neprijatelja u svojoj belešci i zapaža da je ovo bila najkraća misija do sada, "kraća i od one 30. avgusta." Bez borbenih aviona i PVO, uz komentar "Buchsheesh" ili bakšiš, napojnica, ekstra, britanski vojni sleng koji je često inkorporirao arapski, hindu i ostale jezike kolonija, što možda govori da je ovaj pilot bio Britanac/Škot, ali i da nije očekivao akciju bez otpora. Očekivano je da 20.000 vojnika sa tenkovima budu zaštićeni protivavaionskom paljbom i sa zemlje i iz vazduha, što nije bio slučaj."Deluje malo verovatno da je ijedno ljudsko biće prisutno u gradu u trenutku bombardovanja prošlo bez povreda." Totalna tonaža izbačenih bombi (179,600 lbs)(89.8 tons). Zaključuje da su postignuti dobri rezultati bombardovanja.
Blog ima bogatu arhivu i bavi se prikupljanjem istorijske građe u vezi misija 376. grupe. Razlog zbog kojeg do sada nismo imali ovaj materijal je moguća tajnost koja je u međuvremenu istekla, oznaka tajnosti je skinuta naknadno i ona su postala dostupna javnosti nedavno a drugi razlog je taj što ih možda niko nije tražio.
Dokumenta koja sada imamo, osim što van svake sumnje potvrđuju učešće 376. grupe, sadrže i neke interesantne podatke, kao na primer da se iznad Leskovca video dim koji je ometao vidljivost bombarderima, da je u 12.14 h došlo do slučajnog prevremenog ispuštanja bombi, kao i da su ostatak izbacili u Jadransko more. Cilj bombarovanja bio je da se unište skretnice na pruzi zbog 1) vagona i 2) blokiranja pruge, kao i što veći broj neprijateljskih vojnika - procenjeno je da ih u gradu ima 20.000, uključujući 15.000 Bugara, sa "malim brojem tenkova", što je sve bilo deo veće operacije uništenja neprijateljske vojske pri njenom povlačenju.
Bombardovanje Leskovca je naređeno zbog navodne velike koncentracije neprijateljskih trupa u njemu, ali dokumenta ne pokazuju poreklo te informacije. U bombardovanju je učestvovalo četiri grupe bombardera, i sve prijavljuju "veliki uspeh" misije. Navodio ih je avion tragač koji je pronalazio mete.
META (TARGET): Koncentracija trupa i tenkova, Leskovac
VAŽNOST METE (IMPORTANCE OF TARGET): u gradu je javljeno da ima 20.000 vojnika Sila osovine.
VAŽNOST MISIJE (IMPORTANCE OF MISSION): Maksimalno uništenje vojnih zaliha i osoblja koje neprijatelj pokušava da povuče sa donjeg Balkana. Broj aviona je 28 a grupu predvodi 98. jedinica. Borbeni avioni su pratnja svim vingovima.
Uzletanje iz San Vita
Nije primećena protivavionska paljba ili borbeni avioni.
SUMIRANJE:
BRIFING 07.45
RULANJE 08.30
UZLETANJE 09.30
NA KURSU 10.37
META 12.00
Nije jasno u kom smislu se pominju Prokuplje, Vranje, Uroševac i ostali gradovi, ostavljam vojnim stratezima i pilotima da rastumače koordinate.
Specijalni narativni izveštaj obombardovanju od 7. septembra 1944. takođe navodi da je u gradu koncentrisano oko 20.000 neprijateljskih vojnika, uključujući 15.000 Bugara. U 9.30 sati 28 aviona B24 je uzletelo u prvcu Leskovca, Jugoslavija. Napad na skretnice na šinama je osmišljen tako da potkopa nemačko povlačenje sa donjeg Balkana.
Dvadeset osam aviona je bilo iznad mete u vremenskom periodu od 12.17 do 12.36 sati, izbacivši 79 tona bombi od 1000 lb sa visine od 19.200 do 20.500 fita.
Ovde se navodi da je dve tone bombi slučajno ispušteno u 12.14 sati iznad 4314N 2136E - šifre koje možda označavaju pravce. Zamolila sam Edwarda da mi pomogne da utvrdimo o čemu se radi i gde su prve bombe slučajno ispuštene, evo odgovora:
"Formacija od 28 aviona je letela iznad mete između 1217 i 1236, što je bazirano na vojnom časovniku (24 hour clock), koji nema tačke između cifara. Dakle, formacija je bila iznad mete od 17-og do 36-og minuta nakon 1200 u podne. Bilo je potrebno 19 minuta da cela formacija preleti preko mete. Pošto je "1214" 3 minuta pre 1217, prvo slučajno ispuštanje bombi desilo se pre nego što je grupa stigla do mete. Dokument planiranja misije kaže da je misija skrenula prema Leskovcu na I.P (initial point) inicijalnoj tački, koja je bila u Prokuplju na 4314N 2136E. Tako da se prvo ispuštanje bombi desilo prilikom skretanja formacije prema meti. Latitude/longitude centra Leskovca su na 43°00′N 21°57′E, ovo prvo ispuštanje desilo se severno i zapadno od centra grada. Bacio sam pogled na Google mape i našao sledeću lokaciju, obeleženu crvenom šepnadlom:"
Dve tone bombi je ispušteno u Jadransko more zbog kvara na mehanizmu za izbacivanje. Avioni su se vratili u bazu u 13.52. Nijedan nije pogođen, nijedan nestao i nijedan prizemljen na prijateljskom terenu.
Neke poteškoće koje je 376. formacija iskusila prilikom bombardovanja desile su se zato što je 450. Bombarderska grupa presekla unutar polja određenog za bombardovanje i tamo stigla u isto vreme sa 376.-om, čija se "A" falanga ("A" Box) našla direktno ispod njih u polju predviđenom za bombardovanje, nasred mete, i bila prinuđena da brzo izmanevriše odatle kako bi izbegla da bude pogođena. To nije poremetilo raspored ostalih falangi, ali je "A" morala da napravi dva okreta od 360 stepeni kako bi mogla da završi misiju.
Metod napada nije bio "tepih" bombi, već "pattern" ili bombardovanje po određenom obrascu, ali takvom da se postigne maksimalni efekat. Glavni bombarderi su osmatrali daljinu i pravac a ostali su bacali bombe tamo gde su navedeni.
SPECIJALNI NARATIVNI IZVEŠTAJ od 6. septembra 1944.
III. REZULTATI
Vizuelna obzervacija je bila teška zbog toga što je meta bila obavijena dimom. Ipak, posmatrači kažu da je dobar deo bombi pogodio cilj kroz dim. Preliminarna interpretacija fotografija bombarodvanja kaže da se vrlo malo eksplozija može videti van granica mete, što je indikacija da su bombe padale unutar dima u zgusnutom rasporedu. Zbog gustog dima koji je prekrivao metu, nije pokušano da se utvrdi (ili fotografiše) gde su tačno pale bombe (bomb fall plot).
Nije bilo otpora od strane neprijatelja, ni u vidu aviona, ni u vidu PVO.
ZNAČAJNA OPAŽANJA
A. Komunikacije: mada nije primećena nikakva aktivnost unutar mete, gde je opažanje bilo otežano usled dima, važno je naglasiti da su povratničke posade izvestile da su sve skretnice u okviru mete bile prepune vagona.
B. Neprijateljske taktike: Dva neidentifikovana aviona B 17, srebrne boje, pratila su našu formaciju od 11.23 h u pravcu (pretpostavljam da je pravac, 4150N 1923E) do mete i nazad do albanske obale, odvajajući se od nas u 13.14 h. U tom periodu bili su 3000 fita ispod i iza formacije, nedovoljno blizu da bismo opazili oznake.
Nije bilo gubitaka, oštećenja, poginulih, ni pobede i nema korekcija telefonskog izveštaja o misiji. Kao komandant, dokument potpisuje kapetan Anthony J. Sessa, Vazduhoplovne snage, Grupa S-2.
Izgleda da se Sessa nalazi na ovoj slici sa gore pomenutim Edwardom F. Clenendinom, ocem istoričara Edwarda Clenendina. Nije sigurno, ali moguće da je on treći sleva koji kleči.
Arhiva 376. biće dopunjena informacijama koje je objavio Jugpress
kao i fotografijama iz Narodnog muzeja
jer im ova strana priče, prema rečima njihovog istoričara, nije bila poznata i kao takva im je veoma dragocena. S obzirom na broj obavljenih misija https://www.armyaircorps-376bg.com/missions.html do podataka je teško doći. Ovi koje su oni nama poslali dopunjavaju saznanja koja već imamo:
Sa Facebook profila Nikole Milićevića odn. Predraga Mitrovića. Na sajtu 450. grupe nalazi se spisak akcija u kojima su učestvovali:
Na spisku su Leskovac, Niš, Novi Sad i mnogi drugi gradovi u okviru i van okvira "Operacije RATWEEK".
Ovde su fotografije bombardovanog Leskovca iz vazduha:
Preciznost bombardovanja:
Na 600 fita do mete palo je 34, 7% bombi
Na 1000 fita od mete palo je 62,0% bombi
Na 2000 fita od mete palo je 77,8% bombi
Na sajtu grupe stoji da se za korišćenje fotografija i materijala treba potražiti dozvola.
Svega ovoga ne bi bilo bez novinara i urednika Nove naše reči, Nikole Milićevića :
Ova FB raspava između Nikole Milićevića i mene se odnosi na objavu sa ovog bloga https://www.harlequeen.org/post/bombardovanje-leskovca-1944 koja je naknadno editovana jer je utvrđeno da su navodi u knjizi nepotpuni i/ili pogrešni pošto se ne poklapaju sa stvarnom istorijskom dokumentarnom građom dobijenom od Amerikanaca. Maclean u slobodnom stilu opisuje bombardovanje izostavljajući ključne podatke, kao na primer ko ga je izveo. Čak je i vreme napada sat unazad. To je jedan od razloga što ni preživeli Leskovčani ne znaju ko ih je gađao:
Primenjeni slikar i restaurator, Dragan Jović Lisica, preživeli, rođ. 1938.
OPERACIJA HALYARD
Na poslednjem skupu veterana 15. letačke grupe čiji deo je i 376. grupa, 15.oktobra, bilo je reči o operaciji Halyard i spašavanju američkih pilota u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu. Skupu su prisustvovali i predsednik fondacije Halyard misije John Cappello i srpski vojni ataše. Sledeće godine biće 80 godina od operacije Halyard povodom čega se grade memorijalni centar i biblioteka u Pranjanima. To je spomenik posvećen spašenim pilotima i srpskim porodicama koje su učestvovale u spašavanju a čija svrha je ponovno učvršćenje tradicionalnog američko-srpskog savezništva. Istoričar 376. grupe koji nam je dao dokumenta o bombardovanju Leskovca, Edward Clendenin, prisustvovaće komemoraciji u Pranjanima 2024.
Operacijom Halyard komandovali su Maj. gen. William J. Donovan, Gen. Nathan Farragut Twining
Lt. Gen. Ira C. Eaker i Gen. Dragoljub Mihailovic.
Ona je trajala od 2. avgusta do 27. decembra 1944.
Nacionalni komitet američkih vazduhoplovaca (National Committee of American Airmen) dobio je 1989. godine dozvolu da Mihailoviću podigne spomenik u Vašingtonu, okrug Kolumbija, kao priznanje za njegovu ulogu u spašavanju preko 500 američkih pilota u misiji Halyard.
Pet godina nakon NATO bombardovanja, 12. septembra 2004. četiri američka veterana, Clare Musgrove, Arthur Jibilian, George Vujnovich i Robert Wilson, posetili su Pranjane i otkrili komemorativnu plaketu. Jiblianu je za učešće u operaciji Halyard 2009. dodeljena Medalja časti Medal of Honor, najviše američko vojno priznanje.
Na Dan veterana 2007. američki ambasador u Srbiji, Cameron Munter, posetio je Pranjane i meštanima predstavio proklamaciju koju je potpisao Guverner države Ohajo u kojoj se izražava zahvalnost srpskim porodicama koje su spasile na stotine američkih pilota čije letilice su oborili nacisti u Drugom svetskom ratu.
George Vujnovich je 17.oktobra 2009. dobio Bronzanu zvezdu Bronze Star na ceremoniji u Njujorku za njegovu ulogu u operaciji Halyard. Vujnovich je trenirao volontere koji su učestvovali u akciji spašavanja kako bi se oni što bolje uklopili sa lokalnim stanovništvom i običajima.
Američka ambasada u Beogradu, u saradnji sa Evro-atlantskom inicijativom i građanima Pranjana inicirala je projekat da se u Pranjanima izgradi biblioteka i omladinski centar koji će edukovati mlađe naraštaje, kako Halyard misija nikad ne bi bila zaboravljena. Ovaj projekat će potvrditi istorijsku vezu srpskog i američkog naroda i državno partnerstvo između Srbije i države Ohajo, uspostavljeno 2006. Projekat predstavlja napor da se i američka i srpska javnost edukuju o Halyard misiji kroz izložbe fotografija, internet prezentaciju i produkciju dokumentarnog filma. Biblioteka i omladinski centar služiće za edukaciju kako mladih, tako i seljana iz okoline Pranjana. Kao memorijalni centar, sadržaće permanentnu izložbu fotografija, dokumenata i predmeta koji se tiču operacije Halyard i ratnog savezništva srpskog naroda i Sjedinjenih država. Američki deo izložbe biće poklonjen Nacionalnom muzeju američkih vazduhoplovnih snaga National Museum of the United States Air Force,Wright-Patterson vazdušnoj bazi u Ohaju Wright-Patterson Air Base gde će biti otvorena specijalna izložba o ulozi Srbije u spašavanju američkih pilota u Drugom svetskom ratu. Slično Vijetnamskom memorijalu u Vašingtonu Vietnam Memorial in Washington, D.C., jedan zid centra u Pranjanima nosiće imena svih pilota spašenih u operaciji Halyard, kao i imena sprskih porodica koje su ih krile i brinule o njima. Biblioteka će biti izgrađena odmah do osnovne škole u Pranjanima i crkve koja je tradicionalno mesto okupljanja meštana, pripadnika Ravnogorskog pokreta i američke misije. Još jedan segment biće izgrađen na Galovića polju u Pranjanima, improvizovanoj pisti odakle su američke vazduhoplovne snage evakuisale spašene pilote. U planu je izgradnja hangara u kojem bi bio postavljen jedan C-47 avion. Povrh svega, biće postavljene ploče i mape na više jezika koje će turistima i ljubiteljima istorije pomoći da se bolje upoznaju sa Halyard misijom i istorijskim nasleđem ovog područja. (sa Wikipedije o Halyard misiji)
Ovako izgleda memorijal:
Nije jasno da li će tu biti hangara sa pravim avionom, ali za pouzdane informacije najbolje je pratiti sajt misije Halyard:
Tokom operacije Halyard spašeno je 2364 američkih pilota, 2000 sa partzanskih i 350 sa četničkih teritorija.
Što se tiče filma "Heroji Halijarda", nije u pitanju istorijska revizija radi veličanja četničkog pokreta, već istorijska činjenica da su četnici učestvovali u spašavanju američkih pilota, i reditelj filma Radoš Bajić govori istinu kada kaže da su u pitanju istorijski događaji a ne istorijski revizionizam. Međutim, pošto je cela misija držana kao vojna tajna do 1995. godine, malo je poznata i srpskoj i američkoj javnosti.
"Ekipa Serbian Timesa imala je eksluzivnu priliku da kao prvi srpski i američki medij leti u avionu kojim su 1944. godine u okviru čuvene Operacije "Halijard" spašavani američki i saveznički piloti iz okupirane Srbije i Jugoslavije, a sve uz pomoć srpskog naroda i četničkih jedinica pod komandom generala Draže Mihailovića. Tim povodom pre nekoliko dana obreli smo se na vojnom aerodromu u Mesi, u američkoj državi Arizona, gde je Halijard fondacija organizovala simpozijum na kome je američke građane i vojne veterane, kao i Srbe koji žive u Americi, upoznala sa događajem iz srpsko-američke istorije koji je dugo vremena bio sakriven od javnosti, iz prostog razloga što komunističkim vlastima posle rata nije bilo u interesu da ova priča ugleda svetslost dana. Što se tiče Sjedinjenih Američkih Država, sa druge strane, ovu su operaciju zaveli kao vojnu tajnu, tako da je ona iz arhiva CIA isplivala tek 1995.godine."
U videu se pojavljuje i predsednik fondacije Halyard misije, John Cappello:
U međuvremenu, istoričar 376. grupe Edward Clendenin i ja nastavljamo da tragamo za istorijskim činjenicama o misiji Halyard i bombardovanju Leskovca 6. septembra 1944. jer su ove dve priče neraskidivo povezane. Naše istraživanje teži tome da odvoji te činjenice od ideologije, mada je ono na šta nailazimo često isprepletano i kompleksno i često su istorijske odluke bile ideološki obojene, ali su većinom u pitanju strategije za postizanje političkih i vojnih ciljeva. Insert iz dokumentarne serije "Jugoslavija u ratu 1941. - 1945." potvrđuje na najbolji način činjenice na koje smo do sada nailazili, da su dokumenta o ratu na Balkanu klasifikovana kao tajna i da je, kao što leskovački slikar Dragan Jović Lisica kaže u svom svedočenju o bombardovanju Leskovca 1944. u to vreme u Leskovcu bilo svega nekoliko nemačkih tenkova. Britanski komandos Michael Lees doslovno kaže da ne zna zašto je Leskovac bombardovan, jer strateških razloga za to nije bilo i da srpski narod treba da pita Fitzroya Macleana i još jednog oficira koji je bio s njim, Williama Deakina :
Michael Lees je bio član SOE koji je poslat da pomogne Mihailovićevim četnicima, pa je kasnije prekomandovan u Italiju. Zbog svoje impulsivnosti i tendencije da glasno iskazuje neslaganje i oglušuje se o naređenja pretpostavljenih izvodeći akcije na svoju ruku, nije mogao da bude odlikovan, mada je ispoljio veliku hrabrost u borbi protiv Nemaca. Napisao je knjigu The Rape of Serbia: The British Role in Tito's Grab for Power 1943-1944 (Harcourt, 1990) - "Silovanje Srbije: britanska uloga u Titovoj grabeži za vlast 1943.-1944."
Na Leskovac nije bačen tepih bombi kako tvrdi istoričar Venceslav Glišić, već je bilo u pitanju ciljano bombardovanje. Zbog toga što je cilj već bio napustio Leskovac a grad bio sravnjen sa zemljom, delovalo je kao tepih bombi. Verovatno nije imalo veze sa proslavom kraljevog rođendana u gradu o kojem govori istoričar Hranislav Rakić. Ova emisija je snimljena pre nego što su nam dokumenta o bombardovanju bila dostupna.
Cela emisija može se pogledati na ovom linku:
Edward je u međuvremenu pronašao još jednu sliku, to je mapa protivvazdušne odbrane. Pre svake misije, štab je slao najnovije informacije o tome gde bi se mogli očekivati protivvazdušni napadi na avione. Ova mapa pokazuje planiranu rutu za misiju 16. avgusta 1944. a slovima je označena paljba na avione odozdo, slovo "c" je Leskovac. Meta ove misije bio je Bukurešt.
Dakle, obaveštajci su mislili da ima protivvazdušne artiljerije u Leskovcu i nije sigurno da li je i na koji način ovo uticalo na planiranje misije 6. septembra 1944.
Večernje novosti u tekstu objavljenom na godišnjicu bombardovanja Leskovca, 06.09.2023. navode da Istorijski arhiv Niša čuva dokument (IaN, mf.6, prepis iz Leskovačkog arhiva, snimak broj 598) koji svedoči da je Leskovac najverovatnije 31.avgusta 1944. oslobodila Južnomoravska grupa korpusa JVuO (Jugoslovenska vojska u otadžbini) koja je tada zarobila " 230 Nemaca i 300 Arnauta".
Dalje, prenosi reči kapetana vojske Kraljevine Jugoslavije Živojina Mitića – Zineta koji se obratio saveznicima 9. septembara 1944. pismom: “Saveznici, obraćam vam se u ime svih nacionalnih snaga, koje se još uvek bore po srpskim šumama protiv okupatora. Do juče, kao načelnik štaba 110 đenerala Mihailovića, imao sam 22 engl. oficira. Oni su za svo vreme bili zadovoljni radom naših snaga u pogledu sabotaže i borbe protiv okupatora, no napustili su naše redove po naređenju njihovog komandanta iz Kaira. Danas kada je nemačka sila u raspadanju, mi smo sa svoje strane izvršili u poslednje vreme dosta sabotaža i borbi. Poznato vam je da smo samo u Leskovcu razoružali 230 nem.vojnika i Krajskomandanta, takođe i 300 Arnauta. Pri evakuaciji Bugara razoružali smo takođe veliki broj vojnika i spalili njihove karaule. Vama je poznato da smo mi još od 1941. godine borci za demokratiju. 27. marta 1941. godine smo mi dokazali svoju vernost i ljubav tradicionalnu prema starim Saveznicima. Sad je vreme da zajednički sve snage u zemlji stanu protiv okupatora, Nemaca, te da se spreči njihovo izvlačenje iz Grčke i Bugarske. Partizani još uvek napadaju na naše snage, te onemogućavaju našu borbu protiv Nemaca. Oni primaju vaše transporte, ali sa tim oružjem napadaju na nas…” - navodi istoričar Đorđe Bojanić.
Politika u tekstu od 07.09.2023. tačno navodi 15. armiju (čija je 376. bila deo) kao onu koja je izvela bombardovanje Leskovca. To znači da postoje novinari koji su odradili istraaživanje pre pisanja teksta.
https://www.politika.rs/sr/clanak/461925/Saveznicki-bombarderi-su-razorili-Leskovac-u-septembru-1944
Tekst dalje opisuje štetu pričinjenu bombardovanjem i navodi procene broja žrtava - taj broj nikad nije precizno utvrđen. "Razoreno je uže gradsko jezgro, monumentalna zgrada gimnazije, železnička stanica, najluksuzniji hotel „Kostić”, mnogi javni objekti, privatne kuće i vile leskovačkih industrijalaca, trgovaca i žitelja u širem centru. Od tog trenutka grad više nema istu osu niti se istim pravcem proteže glavna ulica." Mnogi Leskovčani nisu mogli da pronađu svoje kuće i danima su lutali po ruševinama tražeći svoje. "Veruje se da je nastradalo između 1.000-2.000 ljudi, od oko 24.000 koliko je Leskovac imao stanovnika uoči rata. Poimenice je 1995. utvrđeno 819 nastradalih civila, mada je poslednjih godina taj broj povećan. Tu nisu uračunati nemački vojnici i njihovi saradnici. Među stradalima popisano je i 97 dece uzrasta do 10 godina od kojih 32 rođeno u ratu, dakle do četvrte godine života."
Zna se da je Koča Popović tražio bombardovanje Leskovca, ali nije jasno da li je odluka o bombardovanju donešena samo na osnovu njegovih zahteva. Ko je naredio bombardovanje i ko je Amerikancima dao informaciju da je u Leskovcu 20.000 nemačkih vojnika, još uvek je klasifikovano kao vojna tajna.
Povodom 80 godina od bombardovanja Leskovca, 376. bombarderska grupa na svom zvaničnom blogu posvetila je jedan segment isključivo Leskovcu i ratu u Jugoslaviji. Blog možete pratiti na linku:
Pratite ovu objavu jer će biti dopunjavana novim informacijama i detaljima.